Према подацима које је царина објавила у уторак, подржани снажном потражњом из индустрије нових енергетских возила и вјетроелектрана, кинески извоз ретких земаља у јулу је порастао за 49% на годишњем нивоу на 5426 тона.
Према подацима Генералне управе царина, обим извоза у јулу био је највећи од марта 2020. године, такође већи од јунских 5009 тона, а тај број се повећава четири месеца заредом.
Јанг Јиавен, аналитичар на тржишту метала у Шангају, рекао је: „Неки сектори потрошача, укључујући нова енергетска возила и инсталисане капацитете енергије ветра, показали су раст, а потражња за ретким земљаним елементима је релативно стабилна.
Ретке земљесе користе у производима у распону од ласера и војне опреме до магнета у потрошачкој електроници као што су електрична возила, ветротурбине и иПхоне.
Аналитичари кажу да је забринутост да би Кина ускоро могла да ограничи извоз ретких земаља такође покренула раст извоза прошлог месеца. Кина је почетком јула најавила да ће од августа ограничити извоз галијума и германијума, који се широко користе у индустрији полупроводника.
Према царинским подацима, као највећи светски произвођач ретких земаља, Кина је извезла 31.662 тоне 17 минерала ретких земаља у првих седам месеци 2023. године, што је повећање од 6% на годишњем нивоу.
Претходно је Кина повећала прву серију квота за рударску производњу и топионицу за 2023. за 19% и 18%, респективно, а тржиште чека ослобађање друге серије квота.
Према подацима Геолошког завода Сједињених Држава (УСГС), до 2022. године Кина ће чинити 70% светске производње руде ретких земаља, а следе Сједињене Државе, Аустралија, Мјанмар и Тајланд.
Време поста: 15.08.2023